Posavino zemljo napaćena,
zalivena suzom tvojih žena.
Udovice bez ljudi ostaše,
bez njih same djecu podizaše.
Govorila nama naša baka
o bitkama okolo Odžaka.
O ponosu koji se ne krije
Kad je Berlin pao a Odžak još nije.
Prodaše nas za rata prošloga
prevaranti vremena onoga.
Izginuše braća i očevi,
u grobu se prevrću djedovi.
Neka pamti svako naše dijete,
da nam kuće bijahu otete.
Sad su oni opet svoj na svome,
Blagoslovljen da si sveti dome.
Pa neka ide sa oca na sina
ova zemlja s djedovim kostima.
Posavac se samo klanja bogu,
Zlobnici ga pokorit ne mogu..
Gordana Kopačević
